VOZ PREPOLOVIO AUTOBUS! Velika tragedija zavila Niš u crno

21. decembra 2018. godine na pružnom prelazu kod sela nadomak Niša (Donje Međurovo) sudarili su se autobus “Niš-ekspresa” i putnički voz, a u toj užasnoj nesreći živote je izgubilo osam ljudi, a 30 je povređeno.

Među nastradalima i povređenima bilo je dosta učenika, jer se radilo o autobuskom polasku kojim su učenici iz Novog Sela, Čokota i Donjeg Međurova ujutru išli u školu. Poginuli su su Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog Sela, Bogomir Lazić (75) i Danijela Stanković (48), Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16) i Lena Ilić (16) iz Čokota, i Gajtana Stamenković (78) i Vlastimir Đorđević (65) iz Donjeg Međurova.

Vozač autobusa Milan Zdravković iz Nozrine kod Aleksinca, osuđen je u Osnovnom sudu u Nišu na osam godina zatvora što je maksimalna kazna za teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju.

Zdravkovićeva odbrana je međutim, najavila podnošenje vanrednog pravnog leka zbog kako su kazali “doprinosa Železnice saobraćajnoj nesreći, motorovođe ali i upravljača puta”.

U presudi Apelacionog suda, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda, navedeno je da jeste bilo propusta na strani mašinovođe i da saobraćajna signalizacija na pružnom prelazu nije bila potpuna, ali, kako je rečeno, “te činjenice nisu bile od presudnog uticaja na saobraćajnu nesreću”.

– Nepostojanje “Trougla preglednosti” i svetlosne signalizacije predstavlja propust u obezbeđivanju bezbednosti pruge, ali nisu uticali na mogućnost da vozač zaustavi autobus ispred Andrejinog krsta i znaka za obavezno zaustavljanje – rečeno je u presudi.

Takođe je rečeno, da je uvidom u video zapis ustanovljeno da Zdravković nije pogledao levo i desno pre nego što je krenuo preko pruge da bi se uverio da može bezbedno da je pređe.

Apelacioni sud je kao propuste mašinovođe Vladice Rakića naveo to što je vozio brzinom od 60.34 kilometara na čas iako je maksimalno dozvoljeno 50, što je samo jednom dao zvučni signal, kao i to što je kočnicu pritisnuo tek na 27 metara od pružnog prelaza iako je opasna situacija nasatala kada se nalazio na udaljenosti od 89,8 metara pružnog prelaza.

Navedno je i mišljenje veštaka da bi do udesa došlo i da je mašinovođa ranije kočio, ali da bi u trenutku udara u autobus brzina bila 44.82 km/h, tako da bi posledice bile manje.

Zaključeno je, međutim, da propusti mašinovođe nisu osnovni uzrok nesreće.

Članovi porodica nastradalih u teškoj saobraćajnoj nesreći plakali su u sudnici tokom suđenja vozaču Milanu Zdravkoviću kada je emitovan video snimak iz unutrašnjosti autobusa. Oni su tada poslednji put videli svoje najmilije zbog čega su briznuli u plač i nisu mogli da zaustave suze. Optuženi Zdravković nije želeo da gleda snimak, već je samo u dva navrata bacio pogled ka platnu video-bima.

“Vozač autobusa glavni krivac”
Veštak saobraćajne i mašinske struke Dragan Marković, izjavio je na suđenju da je neproipisno ponašanje vozača autobusa glavni razlog udesa, ali da je i mašinovođa doprineo težini posledica nesreće svojim “neblagovremenim radnjama” jer je kasno počeo da daje zvučno upozorenje.

– Osnovni uzrok nastanka saobraćajne nesreće nalazi se u nepropisnom i nebezbednom ponašanju vozača autobusa koji nije zaustavio autobus ispred saobraćajnog znaka “stop”. Iznosim svoje lično mišljenje kao veštak da je težini posledica doprineo i mašinovođa svojim neblagovremenim radnjama, u ovom slučaju, davanjem zvučnog signala – rekao je veštak Marković.

Na suđenju je pokazan snimak iz autobusa na kojem se ne vidi sam momenat udara voza u autobus, već se snimak završava nekoliko trenutaka pre strahovitog sudara, prilikom prolaska pored saobraćajnih znakova “andrejin krst” i “stop”, kraj kojih vozač nije zaustavio autobus, a morao je.

Prilikom emitovanja video snimka iz unutrašnjosti autobusa, koji je tada pušten prvi put u javnosti, oni su poslednji put videli svoje najmilije zbog čega nisu mogli da zadrže suze.

– Evo je, ušla je u autobus da sačuva mesto za Danijelu… – prokometarisao je Dejan Janković suprug nastradale Nataše Janković (42) nakon čega je sa sinom Petrom (17) briznuo u plač. Oni su u sudnici prvi put videli ovaj snimak na kojem je poslednji put snimljena Nataša.

Suze nisu mogli da zadrže još neki članovi porodica nastradalih, iako kamera koja je snimala samo vozača nije zabeležila ulazak njihovih najmilijih u “autobus smrti”.

Porodice poginulih su sa revoltom gledale polučasovni snimak na kojem se vozač Zdravković nonšalatno smeje dok žvaće žvaku i vozi autobus, a u pojedinim trenucima i naplaćuje karte dok vozi.

Optuženi Zdravković nije želeo da gleda snimak, već je samo u dva navrata bacio pogled ka platnu video-bima.

– Na osnovu gledanja snimka zaključio sam da vozač prilikom prolaska pored ovih znakova nije pogledao levo i desno kako bi se uverio da li nailazi voz, a analizom tahografa sam utvrdio da se nije ni zaustavljao, do momenta sudara – izjavio je Marković.

– U momentu kada se autobus nalazio kod saobraćajnih znakova “stop” i “andrejin krst”, voz je bio na 70 metara od prelaza. Mašinovođa je prvi put koristio kočnicu na 27 metara od mesta sudara, a sirenu na 17 metara od mesta udesa. Na 27 metara udaljenosti, autobus je već bio prednjim delom na putnom prelazu, a na 17 metara je bio na sredini prelaza. Vidljivost je bila dobra. Da je vozač postupio po saobraćajnim znakovima i zaustavio autobus, na šta ga obavezuje znak “stop”, mogao je na udaljenosti od 70 metara da uoči voz. Samo da je pogledao levo – rekao je Marković.

Mašinovođa Vladica Rakić je rekao da je trubio i kočio kada je uočio autobus, ali nije mogao da opredeli tačnu udaljenost. On je rekao da je to bilo na izlasku iz skretnica, što je veštak ocenio kao nemoguće jer je to mesto udaljeno oko 150 metara od prelaza.

Rakić je rekao da nije mogao ranije da uoči autobus zbog konstrukcije kabine voza koja mu je navodno zaklanjala preglednost ukoso te da čim je uočio autobus da je počeo da koči i uspeo da delimično smanji brzinu. On je rekao da je počeo da trubi tek kada je po izlasku iz stanice uočio autobus na šinama, te da nije trubio nakon saobraćajnog znaka “opomenice” jer se isti nalazi ispred stanice u Međurovu.

Za mesec i po dana navršiće se četiri godine od tragedije koju je jug Srbije ali i celu zemlju tog kobnog jutra rasplakala.

Izvor: Drugacije.rs