Tužna slika Srbije: Pola miliona građana Srbije živi u „apsolutnom siromaštvu“!

U apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi 7,2 odsto stanovništva, „na kazanu“ narodne kuhinje 35 hiljada, novčanu socijalnu pomoć dobija 268.000, a u riziku od siromaštva četvrtina populacije.

Ovako naređane brojke dodatak su slici koja se videla pri otvaranju objekata nemačkog trgovinskog lanca Lidl pre nekoliko dana u Srbiji koja je mogla da se svede na tri reči: piletina, banane, redovi.

Brojni komentari i skoro pa histerija, kako na internetu, tako i uživo, usledili su nakon što je 16 prodavnica prošle nedelje potrošačima otvorilo vrata. Među komentarima su bili i oni da je to „slika i prilika“ Srbije. Siromašne Srbije.

Uprovo zbog toga što navodno doprinosi smanjenju siromaštva u ovom delu Evrope, kompanija Lidl je od Svetske banke i EBRD-a dobila stotine miliona dolara.

Samo nekoliko dana nakon toga, na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, stiže informacija da u Srbiji – pola miliona stanovnika ne može da zadovolji osnovne potrebe.

Kako je na sajtu saopštio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, tih pola miliona građana, odnosno oko 7,2 odsto stanovnika, u 2017. imalo je manje od 12.045 dinara mesečno – što je granica apsolutnog siromaštva.

Koliko je po Srbiji danas tačno siromašnih, ne zna se, jer su upravo podaci ovog Tima objavljeni pre nekoliko dana, poslednji dostupni. Aktuelnijih podataka nema.

I u Republičkom zavodu za statistiku za BBC na srpskom kažu da nemaju „sveže“ podatke.

Apsolutno i relativno siromaštvo

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je – siromašna.

U Srbiji se, kako za BBC na srpskom kažu u Timu, ono meri kao apsolutno i relativno siromaštvo.

Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji.

Prema podacima, čak 1,8 miliona stanovnika Srbije živi u tom riziku.

„U riziku od siromaštva prema poslednjim dostupnim podacima je 25,5 odsto populacije“, kažu za BBC na srpskom u Timu.

Ko je najugroženiji?

Mladić ili devojka iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni – tako bi u najkraćem crtama izgledao profil siromašne osobe.

Tim Vlade Srbije piše da je siromaštvo u vangradskim područjima učestalije nego u gradu, kao i kod osoba koje žive u domaćinstvima čiji nosilac ima nizak nivo obrazovanja ili je van tržišta rada.

Zabeležen je i porast siromaštva kod lica koja žive u višečlanim porodicama, kao i porast broja siromašne dece.

Brojke su ipak jedno, a osećaj drugo. I on je više poražavajući od statistike. Subjektivni osećaj siromaštva ima dve trećine stanovnika.

Toliko ih je na pitanje o mogućnostima da „sastave kraj s krajem“ odgovorilo sa „teško“ i „veoma teško“. Srbija je i po ovom podatku u vrhu u poređenju sa zemljama EU.

Kako se država bori?

Tim za smanjenje siromaštva uključen je u rešavanje ovog problema.

Srbija trenutno nema Strategiju za smanjenje siromaštva, jer je poslednja istekla 2015. Ipak, u ovom Timu kažu da se politike sada kreiraju prema Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike.

„Ove godine priprema se Izveštaj o realizaciji planiranih mera i aktivnosti, koje su značajnim delom usmerene na smanjenje siromaštva. Osim toga, u završnoj smo fazi izrade Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva koji će pružiti jasan pregled pravaca daljih reformi, sa detaljnim pregledom stanja“, navodi se u odgovoru.

Kako se još država bori sa ovim problemom velikog siromaštva, nismo uspeli da saznamo u nadležnom ministarstvu, jer do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja.

Novčanu socijalnu pomoć u Srbiji dobija oko 268.000 stanovnika, prenosi Beta.

Istovremeno, u Crvenom krstu Srbije kažu za BBC na srpskom da kroz program narodne kuhinje pripremaju obroke za 35.300 korisnika u 77 mesta u Srbiji.

U ovu brojku, kako objašnjavaju, nisu uključeni Beograđani, jer za njih program sprovodi Grad.

Stariji finansijski stabilniji

Evropska agencija za smanjenje siromaštva – Srbija objavila je istraživanje prema kome stariji u Srbiji žive nepovoljnije u odnosu na vršnjake iz EU.

Ipak, u odnosu na mlađe, stariji su manje izloženi rizicima od finansijskog siromaštva. U tome značajnu ulogu igraju penzije.

Istraživanje su sproveli Crveni krst i Grupa za razvojnu inicijativu SeConS i pokazuje da više od četvrtine starijih od 65 sebi ne može da priušti dva para obuće u sezoni, a svaka treća starija osoba ne može da zameni iznošenu odeću.

Kod starijih je izražena i rodna razlika – više je starijih siromašnih žena nego muškaraca.

Izvor: Mediji/Foto:Printscreen