TENZIJE KINE I TAJVANA NA VRHUNCU! Samo jedan korak bi mogao koštati svetsku ekonomiju milijarde dolara

Ako bi se Kina odlučila na vojnu intervenciju i pokušaj „vraćanja“ Tajvana pod njenu upravu, to bi zasigurno zaustavilo kompletnu tehnološku industriju u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji, kao i širom sveta.

Rat u Ukrajini traje više od pet meseci, koronavirus ponovo preti novim sojem, a tenzije u svetu samo rastu usled postojeće krize i inflacije. Kina i Tajvan godinama vode spor oko teritorijalnog sukoba – Kina tvrdi da Tajvan pripada njoj, dok Tajvan smatra da je nezavisna država. Tenzija Kine i Tajvana je trenutno na vrhuncu jer je Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, sletela u Tajpej, uprkos oštrim protivljenjem kineskih zvaničnika, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom.

Penzionisani američki admiral Džejms Stavridis je pre deset godina upozorio na situaciju u Južnom kineskom moru i oko Tajvana navodeći da tu može doći do velikih sukoba u budućnosti. Henri Kisindžer, nekadašnji američki državni sekretar, smatra da Kina nekoliko decenija unazad smatra da je Tajvan njena teritorija, ali da ipak neće ići toliko daleko da izvrši i vojnu invaziju jer bi to uticalo na privredu, pad izvoza, a to bi bio ogroman ekonomski udarac.

Prema rečima stručnjaka, postoje brojne sličnosti između Ukrajine i Tajvana. Obe zemlje su nekada bile deo veće državne zajednice, obe zemlje imaju stanovništvo koje kulturološki i istorijski deli veilki broj zajedničkih „crta“, i obe zemlje žele potpunu nezavisnost od svog takozvanog „starijeg brata“. Samim tim i integraciju u zapadne vojno-političke strukture, Evropsku uniju u slučaju Ukrajine, kao i direktno partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama u slučaju Tajvana. Takođe, Rusija od raspada SSSR-a Ukrajinu (kao i Belorusiju, Moldaviju i Gruziju) smatra svojom „legitimnom sferom uticaja“.

Kina zapretila britanskim poslanicima ako odu na Tajvan
Kineski ambasador u Velikoj Britaniji Dženg Zeguang pozvao je britanske političare da „ne igraju onako kako sviraju SAD“ i obećao „teške posledice“ ukoliko britanski poslanici kroče na Tajvan.

Govoreći u utorak na konferenciji za novinare u Londonu, kineski ambasador podsetio je britansku vladu na zajedničko saopštenje koje su dve zemlje potpisale 1972. godine, kada su počele da razmenjuju ambasadore, prenosi londonski dnevnik Gardijan.

Njegov komentar usledio je nakon što je predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi započela kontroverznu posetu Tajvanu, ostrvu koje Kina smatra svojom suverenom teritorijom.

Pelosi je izjavila da je cilj njene poseta bio da pokaže solidarnost sa Tajvanom, iako je zvanični Peking povodom njene posete uputio niz upozorenja i pretnji.

Kinesko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Narodnooslobodilačka armija Kine stavljena u stanje „visoke pripravnosti“.

Iz Pekinga je najavljen i niz ciljanih vojnih operacija, uključujući raketne testove u vodama istočno od Tajvana i četvorodnevne pomorske manevre oko ostrva odmah nakon što Pelosijeva otputuje.

Kineski ambasador u Velikoj Britaniji Dženg Zeguang je upozorio da će mešanje u unutrašnje stvari Kine neizbežno dovesti do teških posledica u odnosima Kine i Velike Britanije.

„Pozivamo britansku stranu da se pridržava zajedničkog saopštenja…da ne potcenjuje ekstremnu osetljivost pitanja Tajvana i da ne sledi korake SAD. Kao što rekoh, oni koji se igraju vatrom mogu da izgore“, poručio je ambasador Dženg Zeguang.

Chin:Kina ima pravo da zastiti svoj suverenitet nad Tajvanom
Kineski ambasador u Vašingtonu Ćin Gang osudio je, kako je navedeno, nepromišljenu, provokativnu posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi kineskom regionu Tajvanu.
Chin je u intervjuu za CNN rekao da je to ozbiljno kršenje principa jedne Kine i odredbi tri zajednička saopštenja Kine i SAD.
Istakao je da će poseta Pelosi rezultirati eskalacijom tenzija u Tajvanskom moreuzu i u odnosima SAD i Kine, prenosi kineski međunarodni radio.
Chin je naglasio da se tajvansko pitanje ne odnosi na demokratiju, već na nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet Kine i dodao da ponovno ujedinjenje Kine ne može biti zaustavljeno.
Kineski ambasador je naglasio da se pitanje Tajvana tiče suštinskih interesa Kine.
“Kina ima svako pravo da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Imamo potpuno pravo da uradimo ono što moramo“, kazao je ambasador Kine u SAD.

Tajpej:Kina vojnim vezbama krši pravila UN,ostrvo blokirano
Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je danas da je Kina sprovođenjem vojnih vežbi prekršila pravila Ujedinjenih nacija, izvršila invaziju na tajvansku teritoriju i da kineske snage blokiraju vazdušni prostor i vode koje pripadaju Tajvanu.

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da će to ostrvo čvrsto braniti svoju bezbednost, suprotstaviti se svakom potezu koji narušava njegov teritorijalni suverenitet i da će vojska podići „nivo budnosti“ na takav način da to neće provocirati sukobe, prenosi Rojters.

U saopštenju se navodi da „Kina nastavlja da vodi psihološki rat protiv Tajvana“, te da građani ne bi trebalo da veruju u glasine, a upućen im je poziv da prijavljuju sve lažne vesti vladi.

Ubrzo nakon dolaska predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi u Tajpej, kineska vojska je počela vazdušne i pomorske vojne vežbe u blizini Tajvana i probna lansiranja konvencionalnih projektila u moru istočno od tog ostrva, navodi britanska agencija.

Istorijat Kine i Tajvana
Vekovima je kineska dinastija „Qing“ vladala ovim ostrvom, a nakon prvog kinesko-japanskog rata 1895. godine, potpisan je mirovni sporazum po kome je ostrvo Tajvan prešlo pod upravu Japana, što će biti slučaj sve do 1945.godine i kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Građanski rat koji je usledio u Kini, između komunista Mao Zedonga i nacionalista (Kuomintang) Čang Kaj Šek odlučiće i sudbinu samog Tajvana. Komunisti su bili pobednici i osnovali su Narodnu Republiku Kinu 1949. godine. Nacionalisti, poraženi i desetkovani, povukli su se na Tajvan. Do danas, između Kine i Tajvana još uvek nije potpisan bilo kakav mirovni sporazum te su, formalno, dve strane i dalje u ratu.

Današnje rukovodstvo KP Kine zvanično smatra da je „Tajvan pobunjena teritorija unutar Kine“ te da je „Tajvan jednostrano i neosnovano proglasio nezavisnost“. Aktuelni kineski predsednik Si Điping je više puta u svom dosadašnjem mandatu izjavljivao da je „ujedinjenje Tajvana sa svojom maticom njegov lični istorijski zadatak, kao i cele Komunističke partije“. Iako se proteklih godina u diplomatskim krugovima smatralo da ovakve „avanture“ nisu moguće u 21. veku, napad Rusije na Ukrajinu ih je, ipak, demantovala. Kina se takođe nikada nije odrekla ni prava na vojnu akciju prema Tajvanu, budući da su tehnički i dalje u ratu.

Zvanična i nezvanična podrška
Tajvanski moreuz, između Kine i Tajvana, je širok oko 180 kilometara u svom najširem delu i kroz njega redovno patroliraju američki ratni brodovi. Sa druge strane, Ukrajina ne samo da deli granicu sa Rusijom, već se i stanovništvo u pograničnim delovima oduvek izjašnjavalo kao rusko, te lojalno Moskvi. I dok je Ukrajina članica Ujedinjenih nacija i međunarodno priznata, nezavisnost Tajvana priznaje ne više od petnaestak država, poput Haitija, Nikaragve, Hondurasa, Svazilenda, Tuvalua i Vatikana. Kina ima strogu politiku prekida diplomatskih odnosa sa svim zemljama koje priznaju Tajvan kao nezavisnu državu.

Budući da je Kina najmnogoljudnija zemlja sveta, ali i druga svetska ekonomija, prekid diplomatskih odnosa bi se u velikoj meri odrazio na trgovinske odnose, te većina zemalja članica Ujedinjenih Nacija ne priznaje Tajvan zvanično. Nezvanično, Tajvan ima veliku podršku Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Velike Britanije i Nemačke, sa milijardama dolara investicija kompanija iz ovih zemalja u proizvodnju i razvoj, pre svega čipova i elektronike.

Sjedinjene Američke Države su i „nezvanični“ vojni saveznik Tajvana, te ga u svojoj vojnoj doktrini Pentagon smatra delom istog prostora kao i Japan, Južnu Koreju i Filipine. Proteklih godina, Sjedinjene Američke Države su Tajvanu prodale najsavremeniju vojnu tehnologiju, kakvu nemaju ni mnoge članice NATO-a. U toku ove godine, Tajvan će dobiti isporuku najnovijih modularnih raketnih sistema za dejstvo protiv podmornica ili brodova, a koji se mogu koristiti sa brodova, aviona ili kopna. Uz ovo, američki ratni brodovi i barem jedan nosač aviona patroliraju vodama Tajvanskog moreuza barem dvaput mesečno, a povremeno i jednom nedeljno. Na svojoj inauguraciji, američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da će „Sjedinjene Američke Države vojno braniti Tajvan u slučaju pokušaja kineske invazije“. Dosada, Sjedinjene Američke Države su odbijale direktno učešće u sukobu u Ukrajini, iako je u pripremi plan vojne pomoći u iznosu od više od 30 milijardi dolara.

Nekoliko modela moguće invazije
Ujedinjene nacije već imaju i nekoliko potencijalnih modela po kojima bi Kina pokušala invaziju na Tajvan. Svi ovi modeli predviđaju, uz vojne i ljudske, i velike gubitke globalne privrede, a „najgori scenario“ predviđa brisanje ekonomskog napretka u celoj jednoj deceniji, te pad svetske proizvodnje za više od trećine. Ako bi se Kina ipak do kraja decenije odlučila na vojnu intervenciju i pokušaj „vraćanja“ Tajvana pod njenu upravu, to bi zasigurno zaustavilo kompletnu tehnološku industriju u SAD-u, Evropskoj uniji, kao i širom sveta.

Analitičari procenjuju da bi kinesko-tajvanski rat u koji bi se verovatno uključile i Sjedinjene Američke Države, Južna Koreja i Japan, svetsku ekonomiju koštao najmanje 1,5 triliona dolara. Uz ovo, zamene za čipove i poluprovodnike sa Tajvana nema, jer nijedna druga kompanija „van ostrva“ nije još uvek ovladala svim potrebnim tehnologijama. Koliko je situacija na ovom polju ozbiljna govori i podatak da „TSMC“ trenutno gradi svoju najveću fabriku, u saveznoj državi Arizona u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj projekat je od strane Bele Kuće najavljivan kao „osiguranje daljeg razvoja Sjedinjenih Američkih Država i oslobađanje od zavisnosti tehnološkog uvoza iz Kine“. Fabrika će proizvoditi najnovije čipove (tzv. tri-nanometarske) a u njoj će se vršiti i istraživanja za buduću proizvodnju čipova za kvantne računare i čipove sa mogućnostima veštačke inteligencije.

Izvor: Alo.rs