ŠTA SE DEŠAVA SA KLIMOM: U toku su zastrašujuće globalne promene. Ključ problema zove se PERMAFROST!

Naučnici su utvrdili da je u Kanadi krenuo da se topi permafrost što je znak da je promena klime prema tačci bez povratka dobila dodatno ubrzanje. Neophodno je radikalno delovanje za sprečavanje klimatskih promena.

Beograd je u nedelju ponovo bio potopljen. Ako se „rekordne“ padavine dešavaju dva puta tokom jedne nedelje, očito da se nešto jako čudno dešava sa klimom. I to nije slučaj samo sa Beogradom i Srbijom, već su neuobičajne vremenske prilike primećene širom sveta poslednjih meseci i godina.

Većina ljudi klimatske promene povezuje sa rastom temperature i globalnim zagrevanjem planete, što jeste tačno ali sem rasta temperature, klimatske promene donose i značajno više prirodnih nepogoda. Klimatske promene menjaju i režim padavina pa se javljaju dugi sušni periodi koji bivaju prekinuti olujnim vremenom i velikim količinama padavina. Ovakvi vremenski uslovi značajno snižavaju kvalitet života većini stanovništva i jako negativno se odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju. Sve su češće neplodne godine i sve veće poljoprivredne površine je potrebno navodnjavati ali i odvodnjavati kako bi se dobila ista količina prinosa.

A šta se dešava u svetu?

Dok se u Srbiji smenjuju periodi pretoplog vremena sa iznenadnim olujama, naučnici su utvrdili da je u Kanadi krenuo da se topi permafrost. Permafrost je duboko zaleđeno zemljište koje se nalazi na krajnjem severu i najviše ga ima u Kanadi, Rusiji i na Aljasci. Permafrost je u Kanadi počeo da se topi 70 godina ranije nego što su bila početna predviđanja naučnika.

Topljenje permafrosta ukazuje da je klima danas toplija nego bilo kada u prethodnih 5.000 godina. Značaj topljenja permafrosta je u tome što se njegovim odmrzavanjem u atmosferu ispuštaju značajne količine metana. Metan je inače mnogo reaktivniji gas efekta staklene bašte nego ugljen-dioksid. Topljenje permafrosta samo će još dodatno ubrzati promene klime i gurnuti planetu preko tačke bez povratka, kada se topi dodatni permafrost zajedno sa polarnim kapama i glečerima, dok more biva prezasićeno i smanjuje svoju absorbciju gasova efekta staklene bašte, a veliki delovi zemlje postaju nenastanjivi.

Kanada je proglasila klimatsku uzbunu, nakon što su u parlamentu klimatske promene prepoznate kao stvarna i urgentna kriza izazvana ljudskim aktivnostima, uz zahtev Vladi da značajno smanji emisiju gasova staklene bašte kako bi se dostigli ciljevi predviđeni Pariskim sporazumom.

Samo jedan dan nakon što je donesena ova odluka, kabinet premijera Džastina Trudoa doneo je odluku da dozvoli izgradnju novih i širenje postojećih naftnih cevovoda, koji će značajno uvećati eksploataciju uljanih škriljaca na severu. Time ne samo da neće biti smanjene emisije gasova staklene bašte, već će naprotiv nastaviti da rastu a Kanada najverovatnije neće dostići i onako skromne ciljeve Pariskog sporazuma.

Ni na nivou Evropske unije situacija nije mnogo bolja, pa je pre samo par dana stigla vest da su četiri države članice blokirale predlog dugoročnog plana prema kome bi Evropska unija postala ugljenično neutralna do 2050 godine. Nemogućnost postizanja dogovora još jedna je potvrda da je slika lidera u borbi protiv klimatskih promena, kako se Evropska unija često predstavlja, lažna. Veliki deo emisija gasova staklene bašte zapravo nije smanjen nego je industrija izmeštena u Afriku i Aziju, a time su i evropske emisije postale njihove, dok se novac i dalje sliva u kase multinacionalnih korporacija iz Evrope i Severne Amerike.

I dok zemlje globalnog juga koje gotovo uopšte nisu odgovorne za klimatske promene trpe najveće posledice, mehanizmi finansiranja zarad sprečavanja klimatskih promena nisu do kraja razvijeni i funkcionalni. Umesto da se pomogne državama globalnog juga da izvrše energetsku tranziciju, većina novca koji stiže do njih preko takozvanih klimatskih fondova jesu zapravo zajmovi. Ovim se još više učvršćuje pozicija globalne periferije i globalnog centra dok se rast emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavlja.

Ima li nade?

Konzervativni i liberalni političari ne žele da vide ono što je jasno i očito deci koja su štrajkovala svakog petka. U preko 190 država sveta održani su klimatski protesti mladih sa zahtevom da se njihove države obavežu da će zaustaviti klimatske promene. Masovni klimatski protesti su doprineli da tema klimatskih promena postane jedna od prioritetnih na Evropskim izborima, pa su Zelene partije kojima je ova tema tradicionalno bliska osvojile značajno više poslaničkih mesta nego na prethodnim izborima.

Da borba mora da se vodi na svim frontovima ako želimo da sprečimo klimatske promene, pokazali su ovog vikenda i – pretežno mladi – ljudi koji su blokirali rad rudnika uglja u Nemačkoj, zahtevajući da se prestane sa eksploatacijom fosilnih goriva. Naredni veliki klimatski protest zakazan je za 20. septembar. Neophodno da se što više ljudi priključi jer sve je manje vremena da sprečimo klimatske promene.

Izvor: Kurir