POTRESNA PRIČA O NAŠEM HEROJU: Milenko se ŽRTVOVAO za Srbiju, ove reči o njemu BOLE

Pukovnik pilot Milenko Pavlović nastradao je pre 20 godina, braneći nebo Srbije i dajući svoj život kako bi spasao mlađeg kolegu.

U njegovom rodnom Gornjem Crnljevu i dalje čuvaju sećanje na pilota heroja.

Ovog 4. maja navršiće se 20 godina od stradanja pukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog-avijacijskog puka, hrabro, kao i svaki put, i tog dana seo je u svoj “mig 29”. U operativnom centru 12 minuta kasnije odjeknule su reči: “Imaju me!”

Bilo je to poslednje što je izgovorio heroj iz Podgorine.

– Njegov zamenik je bio dežurni. Pozvao ga je i rekao da će mladi pilot Ladiša da poleti, a Milenko je odgovorio da ne kreće dok on ne stigne. Međutim, dok je zamenik stigao na mesto poletanja, zatekao je samo mladog pilota, a kažu da je Milenko već uzleteo. Tada je Milenko rekao tom mladiću:

– Izlazi iz aviona, majku vam dečju, nećete vi da stradate, ja ću.

Uzleteo je i nikad se više nije vratio – priča Ljubiša Isailović, Milenkov drug iz detinjstva koji se brine o memorijalnom centru podignutom u čast hrabrom pilotu.

I sada, dve decenije kasnije, Ljubiša zaplače kada pomisli na poslednji susret.

Danas on živi od uspomena. Zajedno su pregazili Podgorinu u gumenim opancima, kupali se u Tamnavi… S nestrpljenjem su čekali nedelju da makadamskim putem prepešače sedam kilometara do crkve u Donjem Crnjiljevu, a potom se vrate pašnjacima u Gornjem Crniljevu gde su čuvali ovce.

– Kad preleti neki avion iznad polja, on kaže: – Pogledaj gde smo ti i ja, Ljubo, još u gumenim opancima, a ljudi lete nebom.

– Kad ga je učiteljica pitala šta želi da bude kada poraste, on je rekao da bi voleo da bude pilot, a ona se nasmejala. Pričaju ljudi da mu se godinama kasnije izvinjavala zbog toga – seća se Ljubiša.

Milenko je voleo da leti iznad rodnog mesta i pozdravi zemljake. Ovde je dolazio u lov, nije propuštao fudbal sa školskim drugarima. U spomen domu heroja stao je ceo jedan hrabar ali kratak život, od dečačkih dana, kada je maštao da bude pilot, do ostvarivanja životnog sna.

Majka Radmila i dalje živi u Gornjem Crniljevu. Poslednjih godina nema snage da priča za medije. Pre dve godine je ispričala da svako jutro prvo uđe u sobu uspomena, koju je pretvorila u sopstveni muzej. Isto počinje svaki njen dan.

– Dođem ovde i prvo kažem: – Sine, jesi li majci poranio?

Posle toga ljubim slike i stvari i dok ne izljubim sve, ne izlazim iz sobe – pričala je pre dve godine Radmila Pavlović.

Sve što je nekada pripadalo heroju iz Podgorine, stalo je u dvadesetak kvadrata sobe gde je rođen. I danas je isto kao kad je poslednji put bio u ovoj sobi.

Izvor: Srbijadanas.com