POČELA JE CVETNA NEDELJA: Najveća greška je običaj koji se čini

Šesta nedelja Vaskršnjeg posta naziva se Cvetna nedelja, a naziv je dobila po prazniku Cveti, kojim se završava šesta nedelja posta. U Cvetnoj nedelji padaju praznici Lazareva subota i Cveti.

Lazareva subota je dan koji crkva slavi kao uspomenu na vaskrs Lazarev, koga je podigao Hristos. Slavi se kao pobeda života, a kao simbol toga drži se Vrbica.

Lazareva subota je sećanje na događaj u Vitaniji, gde je živeo mladi čovek Lazar sa sestrama Martom i Marijom, koji je sa svim pojedinostim opisao jevanđelist Luka.

Na vest o upokojenju Lazarevoj, kako je zapisano u Jovanovom Jevanđelju, Isus je došao u Vitaniju, gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio, sav uvijen u pogrebne pokrove, kaže predanje koje je preneo sveti Jovan u svom Jevanđelju.

Subota uoči praznika Cveti posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.

Crkva u nedelju proslavlja Cveti u znak sećanja na ulazak Hristov u Jerusalim, kada su Hrista jašućeg na magarcu dočekivali s velikom radošću, bacajući ispred njega palmove grančice, kao i cveće, po čemu je ovaj praznik i dobio naziv Cveti.

Čitava nedelja pred ovaj praznik ima naziv Cvetna nedelja, što znači da je u toj nedelji značajnu ulogu imalo cveće, rast biljaka, to jest bujanje čitave prirode. Običaj je da se pletu venčići od vrbovih grančica, a u mnogim mestima ostao je običaj da se kroz te venčiće proturaju izleženi pilići i guščići da bi bili zdravi i napredni.

Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.

Izvor: Skmagazin