OVO SU 6 BIZNISA U SRBIJI KOJI MOGU DONETI ODLIČNU ZARADU: Mala ulaganja i rad, a od nekih možete da zaradite hiljade evra

Foto: Ilustracija

Postoji mnoštvo neuobičajenih i nesvakidašnjih biznisa, zanata, investicija i poslova o kojima skoro da nemamo prilike da čujemo, a koji mogu da donesu i izuzetnu zaradu.

Tako su neki naši, malo smeliji i genijalniji, sugrađani krenuli da prodaju magareće mleko, crtaju “vatrom”, konzerviraju hranu, uzgajaju kleku, mušmule, aroniju, egzotično voće i povrće, pa i bivole i gliste, i svi oni ne kriju koliko im dobro ide.

Na primer za litru magarećeg mleka na domaćem tržištu je potrebno odvojiti i do 50 evra, dok u Evropi cene idu i do 100. Za kilo kivana, egzotično voće koje uzgaja jedna porodica iz Dragačeva i koja tvrdi da potražnja samo raste, potrebno je izdvojiti 1.500 dinara, a na primer kilogram kleke je preskočila 400 dinara, te kada se ove cene uporede sa potrebnim ulaganjem u pojedinim slučajevima zarade su i astronomske.

Magareće mleko

Kako se magareće mleko pokazalo kao delotvorno u lečenju raznih vrsta bolesti, kako pišu domaći mediji, potražnja za njim je višestruko porasla, a da se uzgoj magaraca isplati svedoči činjenica da litra mleka košta od 20 do 50 evra.

– Procenjeno je da ima 50 odsto više proteina nego kravlje. Pokazao se odličnim u lečenju kašlja, za kompletan oporavak organizma nakon teških operacija. Prethodnih meseci potražnja za magarećim mlekom je nikad veća. ne pitaju za cenu, rekao je nedavno za RINU Slobodan Simić iz Prirodnog rezervata Zasavica gde ima farmu magaraca.

Ono što je jedini problem jeste da ma koliko god bilo traženo magarećeg mleka nema dovoljno. Magarica daje male količine, a to je u proseku od nekoliko decilitara do par litara po danu.

Cena magarećeg mleka u nekim evropskim zemljama dostiže i visinu od preko 100 eura i može se reći da je među najskupljim na svetu. Proizvodi ssamo na jednom mestu, a to je upravo Slobodanova farma u Zasavici. Košta oko 1.000 evra po kilogramu, što je i logično ako se uzme u obzir koliko je magarećeg mleka potrebno.

Kivano

Porodica Jevremović iz Dragačeva uzgaja kivano, egzotično voće poznato i kao afrička dinja. Iako do pre par godina za ovo voće gotovo niko nije čuo, za njim je ove godine počelo da vlada veliko interesovanje.

– Neobičnog je izgleda i još neobičnijeg ukusa, kada jedete deluje vam kao da je pomešana banana, dinja, krastavac i limeta, ali je jako ukusno i pre svega zdravo. Prodaja ide odlično, kupci stalno traže kivano, kaže za RINU Milan Jevremović.

– Sve što proizvedem ja prodam, potražnja je velika naročito u vreme ove pandemije jer je prepuno vitamina pa ga ljudi rado jedu, kaže Jevremović koji ovo voće neobičnog izgleda prodaje po ceni od oko 1.500 dinara za kilogram.

Uzgajanje glista

Raćo Marković iz Kosjerića je došao na dovitljivu ideju da uzgaja kalifornijske gliste. Ovim neobičnim poslom počeo se baviti sasvim slučajno i to nakon što je gledao emisiju na televiziji u kom je bilo reči upravo o humusu napravljenom od strane kalifornijskih glista, piše Rina.

. Predložio sam prijatelju da od toga možemo napraviti čudo, dok su nas komšije gledale radoznalo i pitali zašto se ne bavimo nekim normalnim poslom. Nabavili smo veću količinu kalifornijskih glisti iz Brčkog i počeli proizvodnju humusa za domaćinstva, što se nakon nekog vremena pokazalo kao odličan potez – rekao je Marković.

On danas može da se pohvali da je broj legla kalifornisjkih glista u njegovom domaćinstvu čak 100 i da sam može da proizvede i do 350 litara humusa. Iako zahteva dosta rada kaže da ovakav vid proizvodnje nije čest u našoj zemlji i da može biti odličan poslovni potez za mlađe poljoprivrednike koji imaju volje i elana da se upuste u nove izazove.

Bivoli

Borislav Vuletin je vlasnik najveće farme vodenih bivola u Srbiji, a sa 130 grla, koliko ih ima, na početku je dugačkog puta da kroz uzgajanje ove autohtone rase razvije uspešan biznis, piše Euronews.rs.

Kako objašnjava, vodeni bivoli su autohtona rasa koja je na prostor Balkana došla zajedno sa Hunima koji su imali nameru da osvoje Rim. Do Drugog svetskog rata u Srbiji je bivola bilo puno, a onda je tovna stoka preuzela primat.

– Počelo je sa par njih. Imali smo ih pet, šest komada a prvobitno su nabavljeni da pomognu u raščišćavanju. Sve je bilo zaraslo, tsrka, grmlje, šiblje, nije moglo da se prolazi. Onda su oni polako, raskrčili teren i razmnožili se. Sada je već jedan lep broj, lepo je videti, kaže Vuletin.

Mušmule

Pre šest godina u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu, piše RTS.

Proizvodnja mušmula ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.

– Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam kao mala volela mušmule i tako smo posadili mušmule – kaže Dijana.

– Ako bismo posmatrali aktuelnu cenu jabuka i cenu mušmula ona je od tri do četiri puta veća. Za kilogram jabuka se dobije 30 dinara u otkupu, a za mušmule 60 do 90 dinara – kaže Predrag.

Mušmulu prerađuju u rakiju za koju su čuli da se u Francuskoj i Švajcarskoj u domaćinstvima prodaje kao najskuplja. Oni o prodaji još ne razmišljaju, iako je Predragu donela nagrade.

Kleka

Poslednje dve godine cena kleke je skočila i premašila 400 dinara, jer bez ikakvog ulaganja, prskanja hemikalijama, okopavanja i plevljenja kleka rodi punim rodom svake treće godine, tako da su krševi i ornice u jesenjim danima bili puni naroda. Ova cena kleke je postakla i stare i mlade da krenu u susret lepoj zaradi.

– Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke, kažu meštani Negbine nadomak Nove Varoši.

– Iz ovih krajeva zemlje izvozi se velika kolicina kleke od koje se proizvode eterična ulja i alkoholno piće džin. Čim cena kleke raste, i želja za radom je sve veća, kažu berači.

(Kurir/Blic)