DR RADOSAVLJEVIĆ UPOZORILA: Ovo je tihi simptom upale pluća

Povišena temperatura, nagla pojava kašlja, bolovi u grudima, iskašljavanje i otežano disanje tipični su znaci infekcije koronavirusom, ali i upale pluća. Međutim, kod određenog broja pacijenata ovi simptomi mogu da izostanu, iako su pluća zahvaćena infekcijom, upozoravaju stručnjaci.

Kovid-19 je respiratorno oboljenje koje napada disajne organe, a riziku da izazove upalu pluća izloženije su starije osobe, osobe oslabljenog imuniteta, kao i pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti, poput srčanih oboljenja, astme, karcinoma ili dijabetesa. Ovaj virus može da izazove različite tegobe u disanju. Simptomi variraju od blagih do teških smetnji pri disanju, poručuje pulmolog dr Tatjana Radosavljević.

Ona je objasnila da se virus, kako bolest napreduje sve više silazi u disajne sisteme.

Zato, kako ističe, treba obratiti pažnju na sledeće simptome.

“Prvi i opšti simptomi upale pluća su povišena temperatura, osećaj nedostatka vazduha i kratak dah, bol u grudima ili leđima, ubrzano disanje i lupanje srca. Ponekad je ovo stanje praćeno i suvim kašljem i iskašljavanjem. Kada je u pitanju pneumonija koju izaziva kovid-19, rendgenski snimak pokazuje obostranu upalu pluća i najčesće se uočavaju senke ili mrlje po plućima, a najteža slika su takozvana bela pluća”, poručuje ona.

Ipak, dr Radosavljević poručuje da navedeni simptomi u pojedinim slučajevima mogu i da izostanu. Tada je reč, kako ističe, o asimptomatskim upalama pluća.

“Pojedini simptomi ponekad mogu da izostanu, pa pacijenti i ne znaju da imaju pneumoniju i da moraju hitno da se obrate lekaru. Zato savetujem, da, na prve simptome koronavirusa, uz testiranje, proverite i rad pluća. Jedan od simptoma koji retko izostaje je lupanje srca, što je svakako znak da treba uraditi snimak pluća. Ukoliko on bude bez promena, a kiseonik vam je niži od 95 odsto, to je indikacija za bolničko lečenje, pa se u tom slučaju radi i skener pluća”, poručuje ona i dodaje da u teškim slučajevima je neophodna terapija kiseonikom, a u najtežim slučajevima i priključivanje na respirator.

“Pacijenti sa lakšom kliničkom slikom ne zahtevaju mehaničku ventilaciju, dok se onima sa težom kliničkom slikom daje kiseonik preko običnih kiseoničkih maski. Ako taj kiseonik nije dovoljan za razmenu gasova u krvi, onda se primenjuje jedan od oblika mehaničke ventilacije. Tek, najteži pacijenti uključuju se na respirator”, objašnjava ona.

“Korona je virus koji ‘voli’ pluća, odnosno ima sklonost da zahvata ove organe i najčešće prolazi kroz njih”, navela je Radosavljevićeva.

Izvor: Mondo