ČKALJIN SIN OTKRIO POTPUNO NEPOZNATE DETALJE O SVOM OCU: Još VIŠE ćete ga VOLETI posle ovoga

O njegovom privatnom životu ne zna se mnogo.

Legendarni srpski glumac Miodrag Petrović Čkalja bi 1. aprila ove godine napunio 95 godina. O njegovom privatnom životu ne zna se mnogo, a o ulogama i onome što je ostavio srpskoj kinematografiji se i dalje priča.

Glumac i reditelj Čedomir Petrović, Čkaljin sin, otkrio je neku drugu stranu Čkaljine ličnosti koju ne biste mogli da pretpostavite da je imao.

– Voleli smo da idemo strašno u Trst. Majka, supruga i deca idu da pazare a nas dvojica idemo da blejimo u izloge. I idemo tako i vidim ja u izlogu jednom džemper. Znam da on voli to i kažem mu – “Mile”, tako sam ga zvao, “vidi ovaj džemper za tebe”. I njemu se dopao. Uđemo, a ono radnja vidi se boli glava od cena. Ta Italijanka vidi odmah da smo iz Juge…

– “Šta oće vi?” – pita ona nas, jer je malo znala naš jezik. “Oće kupi onaj džemper” – zezao je Čkalja. “A ne, nije to za tebe, ti nemaš toliko para… “- i ja vidim da tu kreće ocu para na nos. “Daj samo ti meni taj džemper da ja probam”, rekao je otac ali ona nije htela da mu da tvrdeći da će ga pocepati tokom probanja.

– “Slušaj, daj mi taj džemper, nemoj da ti sad majku…”, vidi ona da je otac lud i da mu džemper. Proba on, lepo mu stoji, a džemper koštao 800 mraka. “Spakujte mi džemper” reče otac, uzme džemper, a njoj baci 800 maraka. “Konto, konto” reče mu prodavačica. “Ma nabij ti konto u du*e”… I kad je postao vlasnik džempera, otac je uzeo da ga rasteže, da ga gužva, da drnda rajfešlus gore, dole. Bacio ga dole, udarao ga nogama. Na kraju uzme on taj džemper i izađemo iz radnje. Seli smo da popijemo kapućino i popušimo cigaru. Ja ga gledam. Ćutimo. “Šta me gledaš” upitao me otac. “Ma ništa”… “Pa morao sam da odbranim našu čast”. “Ma dobro, ako si ga uzeo… Nego šta će keva i Smiljka da nam kažu što si dao 800 maraka. To nam je za pet dolazaka u Trst”. “Ma reći ćemo da su nam ukrali, oni su ionako lopovi”. Eto, takav je bio. Potrošio je tih 800 maraka je jer je ušao u to…

– Takav je bio… Sećam se da smo za fiću kupili neku antenu od pet metara pa je hteo prolaznicima da izvadi oči. E onda smo za fiću kupili sirenu koja zvuči kao ona od tramvaja. I onda idemo Slavijom, ja vozim, on zvoni a svi se okreću da vide gde je tramvaj. A on se smejao, uživao… Kao dete.

Izvor: Srbijadanas.com